Blog
nedjelja, prosinac 14, 2008
Sjedeći udobno zavaljen u fotelji svog saborskog kabineta, pogledavajući pri tom na skupocjeni ručni sat koji se presijavao na njegovom zglavku, Lisac iz džepa izvuče mobitel koji je uporno vibrirao. Tko li je u ovo doba? Na zaslonu mobitela se nije vidio broj pozivatelja. Blokiran prikaz. Pritisne zeleno dugme i prinese mobitel uhu.
"Đe si, Lijane, kućo stara? Jazo ovdi."

"Rekao sam ti da ne spominješ imena preko telefona ...pazi se ..."

"E, dobro, neću ... nego jesi li ti živ? Ne javljaš se nešto."

"Nego da sam živ. Vidiš me svaki dan na televizji."

"Ma neman ti ja vrimena za tu televiziju. Ima nas šta moramo i radit."

"E, ma šta mi ti to silno radiš, matere ti?"

"Ziđan, ziđan, lipi moj."

"A šta sad zidaš?"

"E, a terene za golf. Di će debeli jaze doć se rekreirat."

"Šta tu imaš zidat? Tu samo treba šišat travu." 

"Ma ništa ti ne razumiš, lipi moj. Jaze oće igrat golfa ali oće i nigdi lipo stat, a i druge razonode im se hoće. Pa valja naziđat i koju jazbinicu i koji disko i bar i bazene i tenis igrališta uz teren za golf. Sve to triba ziđat." 

"Pa dobro, zidaj ondak."

"E, bi ja, al ne meren."

"A zašto ne možeš?"

"Ne da mi oni Ježurka Ježić."

"A što ti smeta Ježurka?"

"E, tu di bi ja gradija golf terene ima ti on svoju kućicu. Sve čisto i ubilježeno u katastar. A baš mi je kod dvanajste rupe."

"Pa ti otkupi kuću."

"Bi ja, ali on neće prodat. Nudija mu vriću krušaka, on neće."

"Pa ponudi mu po tržišnoj cijeni."

"Prova san i to, ali neće. Ma, neće uopće prodavat. Kaže da se on tu rodija i odrasta, pa oće tute i umrit. Došlo mi za ispunit mu želju ..." 

"De, de ... nemoj to na telefon ..."

"Ma šala mala, pa nismo divljaci. Rišit ćemo to onako ljucki, po zakonu. A kad rekoh zakon, tu mi sinula ideja ... sitin se ja - a koga li smo ono mi jaze podržavali za izbore, kome li smo dali silne pare za kampanju, i tko li nam je ono sad tamo di se kuhaju zakoni ... a?"

"E, znam, znam ... hvala vam velika na podršci ...khm ..."

"Reka san ti još onda - nemoj mi hvalit, nego ćeš mi lipo vratit, jesan ti reka, a?"

"Khm, jesi, rekao si."

"E pa lipi moj, vrime je došlo za vratit malo."

"A kako?"

"Vidiš, vako - skuhaj ti tamo u toj saborskoj kužini jedan lešo zakon u kojem će pisat da ako ja oću gradit teren za golf na mistu di je Ježurkina kućica, a Ježurka mi ju neće prodat, onda ti njega moreš izvlastit i onda mi ju on mora prodat. I onda ja nemam problema za ziđat. 

"Ma ne mogu ja to sam, to mora odobriti Sabor!"

"E,  lipi moj, a kome smo mi svojim prilozima osigurali većinu u saboru? Samo ti njima lipo reci šta smo mi jaze odlučili. Mila je njima saborska fotelja, neće se samo tako odreć naših donacija."

"Ehm, pa vidjet ću šta se može ..."

"Ajde vidi, lipi moj, ali mi požuri ... lito će začas, triba do sezone sve to naziđat ... neka bude prije Božića pa ćemo u miru i spokoju proslavit naš veliki katolički blagdan. Je li tako? Tako je!"

"Hm ... da ... ovaj ... tako je..." 

unbeliever @ 10:33 |Komentiraj | Komentari: 8 | Prikaži komentare
I'm a Believer?

Unbelieverovo geslo

"Ne mogu se načuditi u što sam sve prestao vjerovati."

Unbelieverova molitva

Smijeh trese đavolove kosti
Dok tintom mrljam svoje prste.
Bože, grijehe literarne oprosti
Ne marim za ostale vrste.

Unbelieverov životopis

Rođen znatiželjan i ljubopitljiv, rastao čeznući i učeći, sad postajem star i mudar. Naučio sam mnogo i zaboravio toliko koliko neki ljudi nikad neće znati. Znam da ću umrijeti neznalica.

Hum with me ...


Za onih jedan posto...

Index.hr
Nema zapisa.